Generalna proba diktature
Poput drugih zemalja u svetu, ustanove i građani Republike Srbije bili su pred velikim izazovom u epidemiji izazvanoj korona virusom. Aktivisti organizacija članica Građanskog fronta, saveza lokalnih građanskih pokreta, bili su na usluzi svojim sugrađanima, što kroz volontiranje, što kroz informisanje javnosti i dizanje svesti o značaju problema i načinima kako da se od virusa svi zajedno zaštitimo. Sve razlike su u prethodnom periodu stavljene na stranu u cilju prevazilaženja izazova, te je naš aktivizam bio gotovo isključivo društveno-korisnog, a ne političkog karaktera. No, kako je vreme odmaklo, postalo je jasno da se trend erozije građanskih prava i sloboda, kao i ustanova ne samo nastavio, već i pojačao.
Najpre, cela javnost ostala je zatečena načinom na koje je proglašeno vanredno stanje. Bez namere da osporimo odluku struke da je vanredno stanje trebalo uvesti, zaključujemo da je ono proglašeno na neustavan način, što je frapantno unižavanje ustanova koje bi trebalo da su ključ svake demokratije, a to su ustav i parlament. „Najbolji student Pravnog fakulteta“, Aleksandar Vučić, kao i ostali državni i stranački funkcioneri, morali su znati da uredbom izvršne vlasti (Vlade RS) nije moguće derogirati funkcionisanje zakonodavne vlasti (Narodne skupštine).
Kriza medijskih sloboda i negativni tretman medija od strane državnih organa isplivali su pred očima celokupne javnosti Srbije na konferencijama za novinare. Osiono ponašanje predstavnika Vlade i predsednika Vučića prema nezavisnim redakcijama, te blaćenje novinara koji postavljaju legitimna pitanja, što od strane političara, što od strane vlastima lojalnih medija, ne samo da je bilo mučno za gledanje, već predstavlja paradigmu mehanizma vladavine SNS-a. Iako su optuživali druge, upravo su predstavnici vlasti ti koji javni prostor neprestano kontaminiraju samopromocijom i očiglednim obračunom sa kritičarima, koje doživljavaju kao neprijatelje. Nedavno smo bili i svedoci donošenja odluke Vlade o informisanju vezanom za virus u vanrednom stanju, koje je za cilj imalo centralizaciju informisanja. Odluka je, čak i za merilo ovakve vlasti, dramatično sužavanje slobode govora i, naročito, slobodnog delovanja medija. Žrtva takve mere bila je novinarka portala Nova.rs, Ana Lalić, koja je vrlo ažurno bila privedena zbog pisanja o nedostatku neophodnih sredstava u Kliničkom centru Vojvodine za normalno funkcionisanje u vreme epidemije. Odluka je ubrzo ukinuta, uz cinično objašnjenje da je to učinjeno „na molbu Predsednika“.
Pored kršenja slobode govora i izveštavanja, i lična prava građana su na udaru. Više građana je privedeno zbog nepoštovanja mera samoizolacije nakon povratka iz inostranstva, a da mere u tom trenutku nisu bile donete, odnosno da privedeni građani nisu bili obavešteni da su bili u obavezi da se mera ipak pridržavaju. Najistaknutiji primer je držanje umetnice iz Kikinde Jovane Popović u pritvoru još od 24. marta, u požarevačkom zatvoru Zabela, sve do 13. aprila. Pored toga što smatramo da je toliko držanje u pritvoru u sličnim slučajevima nepotrebno iživljavanje i „treniranje strogoće“ nad građanima, izražavamo i zabrinutost da je njeno držanje u Zabeli svojevrsna politička kazna, s obzirom na njeno društveno angažovano i kritičko stvaralaštvo.
Građanski front izražava bojazan da je na delu svojevrsna generalna proba diktature, odnosno puštanje probnih balona u vidu različitih po građanska prava i slobode restriktivnih mera i aktivnosti, kako bi se procenile granice trpeljivosti građana. Tome kao društvo moramo da se suprotstavimo, jer nas i sadašnjost i prošlost uče da izostanak adekvatnog otpora vodi sve većoj represiji.
Građanski front – Ne davimo Beograd, Lokalni front, Kritična masa Kula, Građanski front Vlasotince, Bez straha Apatin, Lokalni front Valjevo, Udruženi pokret slobodnih stanara Niš, Inicijativa za Požegu
